Житијна икона светог Спиридона Тримифунтског

Икона је рађена на иверици применом најнапреднијих технологија штампања и производње. Позадина је украшена листовима који одају утисак блиставе позлате.

Свети Спиридон је светац заштитник Пиреја и острва Крф у Грчкој. Због великог чуда које је учинио на Првом васељенском сабору, сматра се покровитељем грнчарства. На сабору се водила жестока расправа о божанској природи Исуса Христа и тројству Бога. Да би доказао ово тројство, Свети Спиридон се спремао да наступи. Када је дошао ред на њега да говори, узео је глинену циглу и, потписавши се крстом, рекао:

„У име Оца“ – у том тренутку из цигле је избио пламен;

"И Сина" - тада је из цигле почела да капље вода ; 

"И Светога Духа" —након чега му је у рукама остала само сува глина.

Присутни су били потрешени и обесхрабрени. Спиридон је њима објаснио да као што су ватра, вода и земља три елемента који чине једну глинену циглу, тако је и Света Тројица Бог, један у Три Лица. И тако је учешће Спиридона Тримифунтског допринело утврђивању истине на Васељенском сабору.

Светог Спиридона поштују и обућари, јер су „папуче” или „чизме” светитеља велика светиња.

Спиридон Тримифунтски је рођен 270. године нове ере у селу Асија (Аскија) на Кипру, у релативно добростојећој породици пастира који су наставили породични посао.

Био је једноставан, љубазан човек, увек се одликовао љубављу према ближњем. Недељом и празницима Спиридон је често водио пастире на богослужења, а затим им објашњавао Јеванђеље или неки апостолски одељак. Светитељ је увек штитио удовице и сирочад.

Спиридон се оженио побожном женом и добили су ћерку Ирини. Убрзо му је потом умрла жена. Међутим, ни после овог тешког губитка Спиридон се није обесхрабрио, већ је наставио да служи Богу својим добрим делима. Народ га је толико волео и поштовао да га је изабрао за епископа тримифунтског на Кипру. По милости Божијој учинио је тамо многа чуда.

Нетлене мошти свеца, које су до данас задржале тежину и температуру живог људског тела, чувају се на острву Крф. Чак се и ципеле светитеља периодично троше: верује се да он излази из свог кивота како би помогао свима који му се обрате. Стога му се ципеле редовно мењају, а старе, похабане секу на ситне комаде и деле верницима.