Икона је израђена на природном липовом дрвету, применом традиционалне византијске технике воденог позлаћивања. Након термичке обраде, дрво се пресвлачи позлатом листића од 22-каратног злата. Икона је осликана јајчаном темпером, што обезбеђује виши квалитет израде и велику постојаност боја.
Свети Никола се сматра заштитником морепловаца, који му се обраћају у свим невољама. Посебно га поштују становници острва, јер је већина острвских породица повезана са поморским занимањима. Међутим, у многим земљама он је познат и као божићни светитељ, јер доноси дарове деци и помаже сиромашним породицама.
У саборном храму манастира Ставроникита на Светој Гори Атонској чува се икона Светог Николаја Астридаса („Од шкољки“).
Вероватно, икону су у море бацили каталонски пирати 1306. године. Када је коначно пронађена 1859. године, на челу светитеља налазио се расек дужине око осам центиметара, у коме се настанила шкољка. По томе је икона добила назив „Свети Николај Од Шкољки“, односно „Астридас“.
Свети Никола је живео у 3. веку наше ере. У младости је остао без родитеља и наследио велико богатство. По својој природи био је филантроп и своје имање је користио за помоћ сиромашнима, сирочади, људима у невољи, удовицама и главама породица.
Николај је желео да се у потпуности посвети подвижничком животу, али је по промислу Божијем изабран за архиепископа Мире Ликијске, где је усмеравао своју паству на пут истине. Учествовао је и на Првом Васељенском Сабору.
Мошти Светог Николе се налазе у Барију, у Италији. Њихова медицинска испитивања показала су да је светитељ водио строг и аскетски живот, као и да је током живота поднео велике напоре и претрпео страдања.
Према предању, током једне олује заштитио је морнаре од сигурне погибије и чак васкрсао једног од њих, када је тај био смртно рањен.

