Икона светитеља Николаја, Спиридона и Пантелејмона 17 цм

Ручно рађена икона за Саборни храм Светог Спиридона Тримифунтског на острву Крф. Репродукција је урађена у складу са стандардима музејске штампе.

Димензије: 17x14x2 цм

Николај Чудотворац

Свети Николај се сматра заштитником морнара, који му се обраћају у случају било каквих потешкоћа. Посебно га поштују становници острва, јер је већина острвских породица повезана са поморским занимањима. Међутим, у многим земљама он је божићни светац, јер деци доноси поклоне и помаже породицама у невољи.

Светитељ је живео у 3. веку нове ере. У младости је остао сироче и наследио је велико богатство. Будући да је по природи добротвор, Свети Николај је располагао својом имовином да би помогао убогим, сирочади, сиромашнима, удовицама и главама породица.

Николај је желео да се посвети подвижничком животу, али се десило да је изабран за архиепископа Мирликијског, па се он посветио упућивању своје пастве на пут истине. Чак је учествовао и на Првом Васељенском Сабору.

Мошти св. Николаја се налазе у Барију, Италија. Медицинска истраживања су открила да је светитељ водио строг и подвижнички живот, као и невоље које је претрпео за живота.

Према предању, током олује, он је заштитио морнаре од смртне опасности и чак је васкрсао једног од њих када је тај био смртно рањен.

Спиридон Тримифунтски

Свети Спиридон Тримифунтски је небески покровитељ Пиреја и острва Крф у Грчкој. Светитељ се сматра заштитником грнчарије, али га поштују и обућари, јер су Спиридонове „папуче” или „ципеле” велика светиња.

Нетрулежне светитељеве мошти, које су до данас задржале тежину и температуру живог људског тела, чувају се на острву Крфу. Чак му се и ципеле периодично хабају: верује се да Свети Спиридон излази из свог кивота да би помогао свима који му се обрате. Стога му се ципеле редовно мењају, а старе, похабане секу на ситне комаде и деле верницима.

Свети Пантелејмон

Свети Пантелејмон је рођен у Никомидији са именом Пантолеон. Отац му је био незнабожачки племић, а мајка, света Евула, хришћанка. Мајка је желела да одгаји сина у хришћанској вери, али је, нажалост, рано умрла. Стога је отац преузео васпитање дечака; он је послао Пантолеона у незнабожачку школу, а онда дао за ученика једном познатом лекару да га научи вештини лечења, у чему се дечак истакао.

У Никомидији је Пантолеон био представљен презвитеру Јермолају, који је почео да прича младићу о хришћанској вери. После неког времена Пантолеон је био сведок чуда: видео је дете како умире од уједа змије, и почео је усрдно да се моли Исусу Христу; само је снагом ове молитве он је успео да васкрси дете. После овог чуда Пантолеон је крштен именом Пантелејмон и свој живот посветио страдалницима и болеснима.

Због дојаве других лекара, светитељ је постао жртва цара Максимијана, који је, иако се дивио Пантелејмону, био незнабожац и ватрени противник хришћанства. Да би натерао светитеља да се одрекне своје вере, он је подвргнуо Пантелејмона бројним мучењима, која је тај подносио са хришћанском чврстином и смирењем. После тога, 305. године, мученику је посечена глава.