Икона је урађена на природном дрвету липе традиционалном византијском техником водене позлате. Након термичке обраде, дрво се позлаћује 22-каратним златним листићима. Икона је сликана јајчаном темпером са циљем квалитетније изведбе и веће постојаности боје.
Свети Владимир, или Владимир Велики, је новгородски кнез и велики кнез кијевски, под којим је дошло до крштења Русије. Познат је под именима Владимир I, Владимир Свети, Владимир Велики, Владимир Црвено Сунашце, Владимир Крститељ.
Рођен је крајем 950-их година нове ере. Био је ванбрачни син кијевског кнеза Свјатослава I и његове управнице куће Малуше.
Владао је 35 година, од 980. до 1015. године. У првим годинама своје владавине био је идолопоклоник, био је познат својим окрутним карактером и непоколебљивошћу. Имао је харем од много жена, са којима је имао 12 синова и 11 кћери.
Владимир је током своје владавине склопио уговоре са суседним народима (Турцима, Бугарима, Печенезима), постигавши релативни мир, што му је помогло да реорганизује државу. Развио је трговину користећи речне путеве. Кнез Владимир је постао достојан и ауторитативан вођа великог ума и, поред победоносних ратова, пуно је урадио на пољу дипломатије..
Владимир је постао инспиратор и покретач верске реформе своје кнежевине, њеног преласка из паганства у хришћанство. Оженио се сестром византијског цара Василија II, принцезом Аном, чиме је ојачао своје везе са Царством. Од тада је кнез Владимир водио побожан и праведан живот. Он је уништио сва идолопоклоничка светилишта и ојачао хришћанску цркву на целој територији своје кнежевине.
Владимир је умро у Новгороду 1015. године. На престолу га је заменио најстарији син Свјатополк. Признајући његове непроцењиве заслуге у христијанизацији Русије, Црква је прославила Владимира као светог и равног апостолима. Његов спомен празнује се 15. (28. јула).

