Воштана икона Серафим Саровски

Икона од пчелињег воска је ручно израђена са великом пажњом према детаљима. Свети Серафим је приказан у молитвеној пози која је карактеристична за његову иконографију.   

Преподобни Серафим Саровски

Преподобни Серафим Саровски је руски светитељ из 18. века, који је посебно поштован у Грчкој, где се чувају честице његових светих моштију.

Свети Серафим, у световном животу Прохор, рођен је 1759. године у граду Курску, у породици благочестивих родитеља. Од малих ногу је било приметно да се ради о надареном детету. У десетој години он се тешко разболео, али је на чудесан начин милошћу Богородице био излечен. У младости, Прохор је одлучио да се замонаши у манастиру Саровска пустиња у Тамбовској губернији; 1786. после осмогодишњег послушања замонашио се са именом Серафим.

Рукоположен је за јерођакона, а потом и за свештеника. Имајући склоност ка самоћи, светитељ је, по благослову настојатеља, одлучио да се повуче у Саровску шуму, пет километара од манастира, где је проживео петнаест година у потпуној самоћи, строгом посту и непрекидној молитви, изучавајући Реч Божију и бавећи се физичким радом. Пењући се на камен и дижући руке ка небу, он се молио: „Господе, помилуј ме грешнога!“ 1810. године он се вратио у манастир, али је и тамо отишао у изолацију и строго се подвизавао до 1825. године. Затим се посветио служењу и тешењу других. Његов поздрав ходочасницима звучао је овако: „Христос Воскресе, радости моја!“

Светитељ се упокојио у миру 2. јануара 1833. године. Браћа су га нашла у белој одећи, како клечи пред иконом Богородице, са непокривеном главом и бронзаним крстом око врата. Монаси су у почетку чак мислили да је он једноставно заспао.

Свете мошти Серафима Саровског чувају се у Серафим-Дивејевском манастиру. Дани његовог сећања славе се 2. (15.) јануара и 19. јула (1. августа).