Пророк и Крститељ Joван Претеча

Икона је израђена на природном липовом дрвету, применом традиционалне византијске технике воденог позлаћивања. Након термичке обраде, дрво се пресвлачи позлатом листића од 22-каратног злата. Икона је осликана јајчаном темпером, што обезбеђује виши квалитет израде и велику постојаност боја.

Јован Крститељ

Честице светих моштију Светог Јована Крститеља чувају се у више манастира на Светој Гори Атонској: у манастиру Дохијару (честица његове свете главе), у манастиру Ставроникити (честица вилице), у манастиру Дионисијату (нетрулежна десна рука), у манастиру Ватопеду (прст), као и друге честице моштију у манастирима Светог Пантелејмона, Ивирону и Пантократору.

Часни Претеча је последњи међу пророцима и први међу монасима. Зато се сматра заштитником монаха и учитељем монашког живота.

Био је син свештеника Захарије и Јелисавете. До своје тридесете године водио је аскетски живот у Јудејској пустињи, у потпуности се посветивши молитви, учењу, духовном и моралном усавршавању. Јован је носио одећу од камиље длаке, опасану кожним појасом, а хранио се скакавцима и дивљим медом. Био је ревностан проповедник речи Божије, нарочито покајања: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“. Тако је Свети Јован Крститељ припремао пут Господу нашем Исусу Христу.

Када је Христос започео Своју јавну службу, народ је постепено напуштао Јована и следио Месију, по наговору самог Крститеља. Сам Господ је о њему рекао: „Заиста вам кажем: ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља, а најмањи у царству небеском већи је од њега.“ (Јеванђеље по Матеју 11, 11).

Јованово служење је изазвало реакцију тадашњих власти: јудејски цар Ирод га је ухапсио и — на захтев своје незаконите супруге — погубио одсецањем главе.

За време гоњења у доба Јулијана Отпадника његове свете мошти су биле спаљене; сачувале су се само руке и глава.

Глава Светог Јована Крститеља била је украдена из Цариграда током његовог пада под ударима крсташа 1204. године. Према једној од верзија, од 1206. године она се чува у граду Амијену на северу Француске, у чувеној катедрали која је подигнута управо ради чувања ове свете реликвије, која је сада уврштена и на листу светске баштине УНЕСКО-а.