Иконица-магнет Богородица "Утешитељка" и комбоскини

Молимо да обратите пажњу да се боја циркона у наруквицама може разликовати

Присуство Богородице се посебно осећа на Светој Гори, као и у животу свих који Јој се обраћају. Њен лик прожима наше постојање, надахњује, теши и васпитава: некад непосредно, а некад кроз Њене слике – свете иконе. Њена имена су безбројна, као што су и Њене иконе безбројне. Свака икона чува сопствену историју чуда која Она јавља.

Утешитељка

У манастиру Ватопеду чува се светогорска икона Богородице „Утешитељке“, или Богородице Парамитије. Некада је игуман овог манастира сваке вечери после службе предавао кључеве манастира вратару, како би тај закључавао капије ноћу. 1320. године, 21. јануара, игуман је чуо глас који је долазио са иконе. Упозорила га је, рекавши му да не отвара капију, већ да се попне на манастирске зидине и брани манастир од разбојника који су планирали да уђу у њега. Окренувши се икони, монах је угледао Младенца Исуса како покушава да дланом покрије уста Богородице. Исус је желео да монаси не чују Њен глас и буду кажњени, али је захваљујући заступништву Мајке Божије променио свој гнев у милост. Напад разбојника је био одбијен, а након овог чуда икона је пренета у посебну капелу названу по њој.

У овој капели до данас се чува Богородица „Утешитељка“. Једном годишње – 21. јануара, на дан славе иконе, она се преноси у главни храм и ту остаје до празновања Сретења Господњег. У ово време свако вече јој се певају канони, а у капели Богородице Парамитије служи се божанска литургија.