|
Икона од пчелињег воска је ручно израђена са великом пажњом према детаљима. У центру је приказан Јован Крститељ. Десно од њега је натпис „Ево Јагњета Божијег“ – речи које је светитељ изговорио када је видео Исуса. У горњем десном и левом углу су Јованови родитељи, пророк Захарија и праведна Јелисавета. У наставку су призори његовог рођења, крштења Исуса Христа у водама Јордана и мученичког страдања светог Јована посечењем главе. Рођење Јована Крститеља било је чудо, јер је рођен у породици старијег неплодног пара. Опис овог догађаја налазимо у Јеванђељу по Луки. Јован сазнаје за Христово рођење још у мајчином стомаку, када Богородица, примивши Благовести од архангела Гаврила, посећује своју рођаку Јелисавету, која је већ била у поодмаклој трудноћи. По Јеванђељу, Јован је радосним скоком поздравио речи Богородице о приближавању Господњем. Од тог тренутка цео Јованов живот је био посвећен Господу. Он је живео у пустињи, водећи аскетски живот. Назван је Крститељем јер је и пре крштења Христовог својим ватреним беседама позивао људе на крштење покајања. Као Претеча, он је последњи старозаветни пророк и припрема пут за долазак Месије. Када се Исус појавио пред њим да се крсти, он га је одмах препознао, након чега се одвио чувени дијалог у коме Христос упућује Јована да врши вољу Божију и да Га крсти. Ватрена Јованова беседа, која позива људе на покајање и жигоше грешни живот јеврејских владара, постала је разлог хапшења светитеља од стране Ирода Антипе. Ирод је илегално живео са женом свог брата Иродијадом. На прослави Иродовог рођендана, кћи Иродијаде Саломеја, по наговору своје мајке, измамила је из краља обећање да ће он издати наређење да се Јовану Крститељу посече глава. У православној цркви постоји више празника посвећених успомени на Јована Крститеља – од његовог зачећа до обретења свете главе. У Грчкој су многе фолклорне традиције повезане са његовом личношћу и делатношћу.
|

