Икона је израђена на природном липовом дрвету уз примену традиционалне византијске технике воденог позлаћивања. Након термичке обраде дрво се прекрива позлатом од листића 22-каратног злата. Икона је осликана јајчаном темпером ради квалитетнијег извођења и високе постојаности боја.
Првобитно се ова икона налазила на простору пристаништа манастира Есфигмена, по чему је и добила назив „Пристанишна“. Данас се ова икона налази у главном храму, куда је пренета након чуда које се догодило 6. децембра 1892. године. Према предању, једне ноћи је услед јаке кише дошло до клизишта, те су огромне стене разрушиле зграде на пристаништу. Рибар, мирјанин из Јерисоса, заспао је управо на пристаништу, испред иконе Богородице. После клизишта и насталих разарања, нетакнут је остао само део зида који је био заштићен проскинитаријем. Алиу чим су монаси узели икону у своје руке, и тај део зида се срушио. На чудесан начин, рибар није претрпео никакву повреду, јер је божанским промислом био премештен неколико метара даље од линије удара непогоде.
Богородица је приказана у складу са утврђеним иконографским типом Одигитрије, спреда, држећи Младенца Исуса на левој руци, док је Њена десна рука подигнута и заустављена у висини груди. Христос је такође приказан спреда, како држи затворени свитак и благосиља вернике.
