Икона Пресвете Богородице „Достојно Јест“ заузима посебно место у животу Свете Горе. Од давнина је била понос монаха Кареје, покровитељица келиота и заштитница свих становника Свете Горе.
За име иконе везује се чудесан догађај. То се догодило у 10. веку у келији Успења Богородице. Једне ноћи, јеромонах који је живео у келији, отишао је на свеноћно бдење, а у келији је остао искушеник. Касно у ноћ на врата је покуцао непознати путник, који је замолио за преноћиште. Када је дошло време за литургију, оба младића су почела да се моле. Гласови су им се изненада раздвојили, речи им се нису слагале. Гост је објаснио да је тамо одакле је дошао, обичај је да појање почиње овако:
«Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу увек Блажену и Свебеспрекорну и Матер Бога нашега...»
«Достойно есть яко воистинну блажити Тя, Богородицу, Присноблаженную и Пренепорочную и Матерь Бога нашего...»
Искушеник је био изненађен и замолио је путника да му запише речи химне. Пошто у келији није било папира ни мастила, искушеник је дао госту малу камену плочу, на којој је тај прстом, као пером, исписао текст. Након тога, наредио је искушенику да отпева химну тачно онако како ју је записао, а затим је нестао. Тај гост није био нико други него Арханђео Гаврило.
Чудотворна плочица је прво показана старцима у Кареји (престоници Свете Горе), а затим послата у Цариград. Икона Богородице је пренета у цркву Протата и постављена на горње место у олтарском простору. Тамо се она чува и данас. Келија у којој се догодио чудесни сусрет названа је „Достојно Јест“. Од тада је ова химна постала саставни део службе, добивши признање не само на Светој Гори, већ и широм православног света.
Сваке године у понедељак Светле недеље (Васкршни понедељак), у цркви Протата се одржава свечана литија са иконом „Достојно јест“.
Копије ове чудотворне иконе чувају се у православним црквама у Грузији, Бугарској и Финској.


