Украсна кутија за таблете Богородица Тројеручица

Кутија са 3 преграде за чување таблета, као и тамјана или других ситних ствари. На поклопцу је приказана Пресвета Богородица Тројеручица. 

Присуство Богородице се посебно осећа на Светој Гори, као и у животу свих који Јој се обраћају. Њен лик прожима наше постојање, надахњује, теши и васпитава: некад непосредно, а некад кроз Њене слике – свете иконе. Њена имена су безбројна, као што су и Њене иконе безбројне. Свака икона чува сопствену историју чуда која Она јавља.

Тројеручица

Икона Богородице Тројеручице је тесно везана са духовним животом српске православне цркве. Свети Сава, први архиепископ Србије и ктитор манастира Хиландар, као благослов, донео је из Иерусалима у своју православну отаџбину.

За ову чудотворну икону везује се и чудо исцељења и обнове десне руке Светог Јована Дамаскина од Богородице. Када је светитељ служио као први саветник у Дамаску, осудио га је иконоборачки цар Лав III као издајника, а за казну је калиф наредио да му се одсече десна рука. Јован је пао на колена пред иконом Богородице и ставио своју одсечену руку на место са којег је она посечена, тражећи исцељење. Молећи се, он је заспао, а у сну је видео Богородицу, која је рекла да је исцељен. У знак захвалности Јован је направио сребрну руку и ставио је испод десне руке Богородице. Тако на икони видимо три руке, због чега она је и добила назив „Тројеручица“.

 

Калиф је схватио неправедност своје казне и пожелео је да врати Јована на његову функцију, али је Јован више волео да се замонаши и повукао се у лавру Светог Саве у Јерусалиму, поневши са собом своју породичну светињу. Одатле је Свети Сава узео икону и пренео је у Србију, где је она остала све до 14. века, све до времена владавине наследника Стефана Душана. Ову икону је цар Урош II послао својим војницима на бојно поље, али је она неким чудом завршила на Светој Гори, иза зидина манастира Хиландара. Сви монаси су поздравили свету икону и поставили је уз велике почасти у олтарском делу главног храма манастира. Овде је за икону направљен посебан проскинетаријум. Једном, када се у манастиру вршио избор игумана, икона Тројеручице се из олтара преселила у стасидију игумана. Монаси су одлучили да је ово дело саме братије и вратили су икону на њено место у олтару. Овај догађај се поновио по други и трећи пут; тада су сви схватили да је то воља саме Богородице, и да она жели да остане на овом месту да би управљала манастиром.