Максим Исповедник

Максим Исповедник

Црква поштује Светог Максима Исповедника као једног од највећих теолога и браниоца Православља од јереси монотелитизма и моноенергизма. Помен Максима Исповедника Црква обележава 13. августа и 21. јануара.

Рођен је у Цариграду око 580. године н. е., у породици племенитих и богатих родитеља, што му је омогућило да добије одлично филолошко, филозофско и теолошко образовање. До 630. године Максим је служио као секретар цара Ираклија (610-641), али је потом напустио друштвену делатност да би се замонашио. После овога светитељ је отпочео жестоку борбу са јеретицима.

Углед који је стекао и његова активна богословска делатност иритирали су царску палату која је тражила политички компромис са јеретицима. По наређењу цара Констанција II (641-668) Максим Исповедник је ухапшен и одведен у Цариград. Његово одбијање да учини било какве уступке у осуди монотелитизма довело је до његовог изгнанства у Тракију (655).

Према синаксару (зборнику црквених текстова), светитељ је током изгнанства наставио да брани своја богословска уверења, због чега је осуђен на мучење, њему су одсекли језик и десну руку како не би могао да говори и пише. Онда је уследило ново изгнанство, на Кавказ, где је умро 13. августа 662. године у 82. години.

Мошти Максима Исповедника сахрањене су у манастиру Светог Арсенија у Лазици (Егриси). Према сведочанствима, сваке ноћи из гроба је избијала светлост која је осветљавала околину, служећи као божански знак његове светости.