Воштана икона Спаса Нерукотвореног 22 цм

Чудотворни Мандилион (од грчког μανδυλιον „платно, пешкир“), или Нерукотворени Спас, једна је од нерукотворених ликова Исуса Христа преко којих је Он јавио једно од својих многобројних чуда. У Едеси, у Месопотамији, живео је краљ Абгар, који је боловао од неизлечиве болести – губе. Његов секретар и сликар Ананија, који је путовао по Јудеји, чуо је за Христа и обавестио свог господара о томе. Потоњи је послао преко сликара писмо за Богочовека са молбом да га посети и исцели. Христос је одбио да оде код цара, али није одбио да му помогне.

Према традицији, Мандилион је платно на којем је Христос дозволио да се утисне Његов лик и које је Он онда послао Абгару, након чега је последњи био излечен. Мандилион се од тада чува у Едеси као велика светиња.

949. године Едесу је опсела војска Романа I Лекапина. У замену за склапање мира, грађани су пристали да дају нерукотворени Христов лику.

Свети Мандилион је стигао у предграђе Цариграда Влахерна 15. (28.) августа поподне, а сутрадан, 16. (29.) августа, извршена је велика литија, која је, уз дужне почасти, пренела Мандилион до храма Свете Софије да освешта град и његове становнике. Икона се тамо чувала неко време, након чега је пренета и од тада се стално налазила у цркви царске палате све до IV крсташког похода 1204. године, када су Латини украли свету реликвију. Убрзо након тога, она је била изгубљена.

16. (29.) августа наша Црква прославља јављање светог Мандилиона у Цариграду. Овај празник уписан је у црквени календар под називом „Пренос из Едесе у Цариград нерукотвореног лика Господа нашег Исуса Христа“