Икона од пчелињег воска, ручно рађена са великом пажњом према детаљима. Свети Василије је приказан у одежди епископа, како држи у рукама дикир и трикир којима благосиља вернике.
Светитељ се родио 329. или 330. године у Неокесарији Понтијској, а одрастао у Кесарији Кападокијској Потицао је из веома имућне и побожне свештеничке породице и био је једно од деветоро деце. Овладао је свим познатим научним сазнањима свог времена, од којих је најважније било познавање јеванђелског живота. У Атини, његови школски другари су били Григорије Богослов (са којим је био повезан братским пријатељством) и Јулијан Отпадник.
Ни наслеђе ни образовање нису могли да одврате Василија Великог од подвижничког живота коме је толико тежио. Захваљујући његовом узорном држању, био је хиротонисан за епископа Кесарије; као свештенослужитељ, светитељ се истицао бригом за своју паству и борбом против јереси. Један од његових најмонументалнијих подухвата је „Василијада” – комплекс болница, пансиона, школа и сиротишта за све страдалнике и невољнике, без обзира на расу и веру. Светитељ је био познат и својим књижевним делима, својим јавним беседама и писмима који су остали иза њега, као и по састављању Литургије Василија Великог која се служила у одређене дане у години.
Светитељ се упокојио од изнемоглости првог дана 379. године, имао је близу 50 година. У Грчкој његово име се везује пре свега за прославу Нове године (Деда Мраз се овде зове Свети Василије – Αγιος Βασιλης) и Сабор Три Јерарха.
