Воштана икона "Достојно Јест" 9 цм

Присуство Богородице се посебно осећа на Светој Гори, као и у животу свих који Јој се обраћају. Њен лик прожима наше постојање, надахњује, теши и васпитава: некад непосредно, а некад кроз Њене слике – свете иконе. Њена имена су безбројна, као што су и Њене иконе безбројне. Свака икона чува сопствену историју чуда која Она јавља.

Богородица "Достојно Јест"

Икона Богородице "Достојно Јест" заузима посебно место у животу Свете Горе. Она је од давнина понос монаха Кареје, покровитељка келиота и заштитница и чуварка Свете Горе.

За име иконе повезан је чудесан догађај. То се догодило у 10. веку у келији Успења Богородице. Једног дана један јеромонах који је живео у келији отишао је на свеноћно бденије. У келији је остао искушеник, код кога је непознати путник касно у ноћ затражио преноћиште. Када је дошло време за литургију, оба младића су почела да се моле. Њихови гласови су се изненада раздвојили, након чега је гост објаснио да је тамо одакле је дошао уобичајено да се појање почиње овако:

"Достојно јест јако во истину блажити Тја, Богородицу, Присноблаженују и Пренепорочнују и Матер Бога нашего...“

 

Искушеник је био шокиран и замолио путника да га научи химни. Пошто у келији није било папира, ни мастила, он је дао госту малу камену плочу, на којој је тај почео да пише прстом, као пером. После тога нареди искушенику да отпева химну тачно онако како је он записао, а затим је нестао. Овај гост је био нико други до Арханђел Гаврило.

Чудотворну плочу су прво показали старцима у Кареји (престоници Атоса), а затим послали у Цариград. Икона Богородице је пренета у храм Протата, постављена на горње место у олтарском делу. Ту се она чува до данас. Келија, у којој се догодио овај чудесни састанак, добила је назив "Достојно јест". Од тада, ова химна је постала саставни део богослужења, стекла признање не само на Светој Гори, већ у целом православном свету.

Сваке године у понедељак Светле Седмице у храму Протата се врши литија са иконом "Достојно Јест". Спискови са ове чудотворне иконе чувају се у православним црквама Грузије, Бугарске и Финске.